Pratim ovaj odličan metalizirani hardcore crossover bend iz Novog Sada još od samih početaka benda i oduvijek su mi odlični. Bend je prilično aktivan u regiji i mislim da momci imaju puno toga za reći, pa je to bila idealna prilika da porazgovaram s njima o raznim temama.

PITANJE KOJE POSTAVLJAM SVIM SUGOVORNICIMA, KAKO SI DOŠAO U KONTAKT S NAZOVIMO JE EKSTREMNIJOM MUZIKOM I UNDERGROUNDOM?

Ćatko:Klasična priča: ujak koji se ložio na metal u vreme mog ranog puberteta (‘95-96, recimo). Tad mi metal nije bio baš mnogo zanimljiv, ali je sa par pank albuma koje je imao u kolekciji bila druga priča. Album koji me je definitivno zarazio pank virusom bio je “All Ages” od Bad Religion, pa je nakon toga polako krenulo čeprkanje po svim mračnim ćorsokacima underground scene i otkrivanje ogromne globalne pank i HC scene koja je postojala i nastavlja da postoji ispod površine.

Mića:Verujem da je svako od nas imao svoj lični evolucioni razvitak,u muzičkom smislu. Svi smo pre Lazaratha imali druge bendove, a underground scena je dovoljno mala i time omogućuje da se ljudi okupe i oko drugih bendova.

KAKO BI PREDSTAVIO LAZARATH ČITATELJIMA OVOG ZINEA KOJI MOŽDA NISU DO SADA ČULI ZA BEND?

Mića:Najprostije bi rekao da je mjuz Crossover Hard Core sa umerenim primesama Thrasha.

Ćatko: Brzo, prljavo, bezobrazno, traljavo, lišeno ograničenja.

SVI STE PEKLI ZNANJE U RAZNIM BENDOVIMA PRIJE OVOG. SMATRATE LI DA JE LAZARATH NEKI VRHUNAC SVEG ONOG MUZIČKOG ISKUSTVA I ENERGIJE ŠTO STE STEKLI PO PRIJAŠNJIM BENDOVIMA?

Mića:Pa na neki način da.Pogotovo naša ritam sekcija koja je ustvar bila i ritam sekcija u bar tri predhodna dobro poznata novosadska benda.To je najmanje 10 godina sviranja zajedno samo u drugim bendovima.

Ćatko: Ne znam da li je Lazarath “vrhunac” naših nazovi-karijera, ali sigurno da su prethodna pojedinačna iskustva članova uticala na zvuk benda. Nije Lazarath nikakav all-star bend, niti nekakav mega-projekat koji smo detaljno planirali, već grupa luzera koji očajnički vole da prave buku.

NOVI SAD JE ODUVIJEK IMAO JAKU SCENU. KAKVA JE SITUACIJA SADA? MOŽEŠ LI USPOREDITI SITUACIJU SADA I PRIJE NEKIH 15-20 GODINA ŠTO SE TIČE NOVOG SADA?

Ćatko: Istina je da je Novi Sad u poslednjih nekoliko decenija izrodio gomilu sjajnih pank i HC bendova. Mislim da nije realno porediti ovo ili ono vreme, jer underground scena nikad ne postoji u vakuumu, već “pati” od brojnih okolnosti koje se dešavaju izvan nje. Rekao bih da u Novom Sadu, kao i u bilo kom drugom mestu gde postoji ono što zovemo “scenom”, stvari prate mehaniku plime i oseke, gde interesovanje za pank (a samim tim i broj bendova, pa posledično i njihov kvalitet) raste i opada u intervalima, prema nekoj svojoj unutarnjoj logici. Meni se čini da trenutno u Novom Sadu vlada oseka. Daleko od toga da nema bendova, ali su dobrim delom sačinjeni od matorih konja poput nas i ne vidim mnogo mladih snaga koje bi u dogledno vreme postale novi stub scene. Moguće je da će za godinu-dve situacija biti puno bolja (ili lošija), a moguće je i da smo toliko matori da realno nemamo pojma šta se trenutno dešava u podrumima i drugim prostorima za probe.

Mića:Što se tiče prostora za svirke,situacija je u poredjenju poslednjih 15 godina sve bolja i bolja…Što se tiče bendova,situacija je sve lošija.Dosta bitnih bendova se ugasilo u poslednjih 2-3 godine.

ALBUM FALL OF LAZARATH STE OBJAVILI ZA LABEL SKC NOVI SAD. KAKAV JE TO LABEL I KAKO JE DOŠLO DO SURADNJE IZMEĐU BENDA I TOG LABELA?

Ćatko: SKCNS, ili Studentski Kulturni Centar Novog Sada je javna ustanova u koju je, sticajem okolnosti, pre izvesnog broja godina uletela ekipa koja je poprilično blagonaklono gledala na novosadsku gitarsku scenu, prvenstveno pank i HC orijentacije. Tu pre svega mislim na Igora Todorovića Zgroa, prekaljenog scenskog radnika i nekadašnjeg pevača benda No Speed Limit i jednog od saradnika na fanzinu “Tri drugara”, kojem skidam kapu za sav trud koji je uložio u pomaganje lokalnim bendovima. Dolaskom ove ekipe pokrenuto je mnogo pozitivnih stvari na sceni, uključujući i izdavačku delatnost u okviru koje je mnoštvo lokalnih bendova dobilo priliku da objavi fizičko izdanje, pa tako i Lazarath.

USKORO IZLAZI SPLIT SA ZAGREBAČKIM HARDCORE BENDOM SENTENCE. KAKO JE DOŠLO DO SURADNJE I O KAKVOM JE IZDANJU RIJEČ? HOĆE LI PJESME NA SPLITU BITI U ISTOM STILU KAO I DO SADA?

Ćatko: Do saradnje je došlo poprilično lako, imajući u vidu da su neki od nas prijatelji sa ekipom iz Sentence. Desilo se da i mi i oni u isto vreme imamo nekakave snimke koje bi valjalo izbaciti, oni voljni, mi voljni, na kraju i SKC voljan i to je manje-više čitava priča. Što se tiče našeg zvuka na ovom snimku, verovatno će ljudi primetiti neke promene, ali mi se nismo nikada držali nekakve precizne muzičke formule i ne razmišljamo u tim kategorijama. Prosto kreneš od neke ideje i razvijaš je dok ti ne zazvuči dobro, kako god to “dobro” zvučalo.

Mića:Svi pamte njihov nastup na ovogodišnjem 2 be punk festu.Mislim da je Sentence kao bend za ovaj Split Album za nas bio logičan izbor pri tom,Imali su već snimnjen materijal koji je bio spreman za štampu,kao i mi.

TEKSTOVI PJESAMA SU NA ENGLESKOM JEZIKU. JESTE LI IMALI KAKAV FEEDBACK ŠTO SE TIČE INOZEMSTVA ILI STE SE VIŠE KONCENTRIRALI NA OVU REGIJU? 

Pishta:Textovi su na engleskom, valjda zbog toga, da bi ljudi sa svih strana razumeli poruku i pricu. Moguce da je i zbog toga, jer meni vise lezi engleski. Mada imamo i jednu stvar na nemackom. Imali smo jednu turneju u Nemackoj pre 2 godine, oko 10-11 svirki. Bilo je jedno veliko iskustvo za mene, za nas. Putovanje, provod, upoznavanje novih ljudi i stvarati prijateljstva i kontakte. Ali da, najvise se pomeramo u regionu za sad. Nadam se da ce se to promenuti u buduce.

Ćatko: Mislim da je engleski jezik za veći deo ljudi koji se aktivno interesuju za muziku (ili bilo koji drugi vid popularne kulture) odavno prestao da bude “strani” jezik. Svi ga (koliko-toliko) znaju, svi ga koriste. Nismo svesno pucali ni na inostranstvo, niti na ex-YU region. Svirali smo i po bivšoj Jugi i po Zapadnoj Evropi i to ćemo nastaviti da radimo gde god postoji neko ko se interesuje za ovo što radimo. Na kraju krajeva, muzika je univerzalni jezik.

Mića:Mislim da publiku nije briga kojim se jezikom kao bend izražavaš sve dok god imaš gruv.To što svi bendovi danas pevaju na engleskom jeziku je stvar trenda.Ja sam za to da počnemo i na maternjem ali i na madjarskom jeziku da radimo textove.Nemački takodje. Dosta je grub kao jezik i može dobro da se uklopi uz neko kucanje.

HARDCORE JE NAČIN ŽIVOTA. VIDIŠ LI SE IKADA U TAKOZVANOJ HARDCORE MIROVINI? GDJE VIDIŠ LAZARATH I SEBE ZA RECIMO DESETAK GODINA?

Pishta:Ne vidim sebe jos ni blizu mirovine, tek smo poceli. Mislim, ja maltene ceo zivot slusam metal, hardcore punk i underground muziku, nekako mi je to ono sto mi daje kick u zivotu. Za deset godina, nadam se da cu i dalje da stojim na bini sa lazarath-om i da promovisemo i da zastupimo ekstremnu muziku koju sviramo i volimo.

Ćatko: Nisam siguran šta tačno podrazumeva “HC mirovina”, moguće da je već živim. :)  HC/Punk muzika nas je sve oblikovala i predstavljala dodatnog, možda i najbitnijeg roditelja u pojedinim fazama našeg odrastanja i formiranja. Sa te strane gledano, mislim da će neka iskustva, lekcije, pouke i ideali koje smo kroz muziku usvojili biti zauvek deo nas. Što se tiče budućnosti benda, teško mi je da gledam i godinu dana unapred, a kamoli celu deceniju. Previše je tu pokretnih delova i ne postoje nikakve garancije. Što se mene lično tiče, verujem da ću svirati dokle god mi to telo dozvoljava, ali, opet, možda se već sutra predomislim. :)

KAKVA JE SITUACIJA ŠTO SE TIČE SAMOG ŽIVOTA U VAŠOJ ZEMLJI? JE LI KRENULO ŠTO NABOLJE? KAKO SE ŽIVI?

Ćatko: Mislim da svako ko živi u nekoj od ex-YU država može sa popriličnom tačnošću da pretpostavi kako žive ljudi u nekoj od drugih ex-YU država (sa izuzetkom Slovenije, koja ipak pati od malo “zapadnijih” problema). Drugim rečima, svi smo u istim govnima sastavljenim od nacionalizma, odsustva morala, kriminala, neobrazovanosti i manipulacije neobrazovanima. S vremena na vreme u nekoj od država dune neki vetar i govna na neko vreme malo manje smrde, ali pre ili kasnije i taj vetar prođe i setiš se da smo svi deo jedne velike septičke jame.

(photo by:Duško Damjanović)

BLIŽIMO SE KRAJU INTERVIEWA.ZADNJE PITANJE:KOLIKO MISLIŠ DA JE VAŽNO DA HARDCORE BEND IZMEĐU PJESAMA NA KONCERTU IMA NEŠTO ZA REĆI ODNOSNO DA PRENESE NEKU PORUKU? POSTOJE BENDOVI KOJI SVIRAJU KONCERTE KAO DA SU NA PROBI U SVOJOJ GARAŽI. VJERUJEŠ LI U VAŽNOST INTERAKCIJE NA RELACIJI BEND-PUBLIKA?

Pishta:Mislim da mora da postoji neka posebna komunikacija izmedju benda i publike. Po meni, ne treba preterivati ali barem toliko da ljudi vide da ti je stalo do benda, muzike i do onog sto radite. Ja sam uvek veseo na bini, pokusavam da prenosim tu energiju publici. Pokusavam da ih ukljucim u ono sto radimo, da uzivaju u nasem nastupu.

Ćatko: Svaki bend je sastavljen od ljudi, a ljudi k’o ljudi, neki ne zatvaraju usta, a neki teže komuniciraju, neki imaju svašta da kažu, a nekima je bolje da ćute. Ne znam da li je poruka sama po sebi bitna, jer poruke mogu biti svakakve. Ma koliko lično voleo da znam da sa nekim bendom delim neke zajedničke vrednosti, poruka često zna da se svodi na puko svrstavanje na ovu ili onu stranu, u ovaj ili onaj tabor, nekakve ustaljene mantre i slogani koji nas definišu kao ovo ili ono. Meni je pre svega bitno da osetim da su ljudi na bini iskreni u tome što rade, da se ne pretvaraju i ne glumataju, bilo da ćute ili zbore. Uostalom, ne znam mnogo ljudi koji idu na svirke u potrazi za ozbiljnim i dubokim društvenim komentarom i promišljenim političkim stavovima. Za takve stvari postoje ipak neke bolje adrese. :)