Kada sam naletio na ovaj bend iz Kragujevca, Srbija, cijeli dan sam pjevao njihove pjesme, jer muzika i albumi su im toliko odlični i zarazni, da te jednostavno preuzmu i više ne puštaju. Porazgovarao sam za svoj webzine sa vokalom/gitaristom Milošem, pa pročitajte.

DOBRODOŠLI U MOJ WEBZINE. KAKO BISTE PREDSTAVILI LUDAK U RAZVOJU CITATELJIMA OVOG ZINEA KOJI NISU CULI ZA VAS?

Pre svega hvala, veliki pozdrav tebi i svima koji ovo čitaju. LUR ilitiga Ludak U Razvoju je punkrock bend iz Kragujevca, iz Srbije, nastao 1998.,znači postojimo sada već evo punih 18 godina, što je poprilično dug period. Unutar benda je u međuvremenu dolazilo do manjih ili većih promena članova benda. LUR danas čine Boris Lepojević(bas), Vladimir Lazarević(bubanj) koji su tu od 98.godine, Gile(glavna gitara) koji je tu skoro 2 godine i ja, Miloš Stefanović(gitara i glavni vokal) poslednjih 8-9 godina.

JESU LI VAM VAŽNI TEKSTOVI PJESAMA? ODAKLE INSPIRACIJA ZA TEKSTOVE? KAKO NASTAJE JEDNA VAŠA PJESMA? JESU LI PRVO RIFFOVI, PA TEKST ILI OBRATNO?

Da, tekstovi su nama jako bitni, a pouzdano znam da dosta znače i ljudima koji vole ovo što radimo. U našem slučaju, tekstovi su ono što našoj muzici, barem ja to tako vidim, daje dodatnu dubinu i treću dimenziju. Inspiracija nekad dolazi iznutra, a nekad spolja. Uglavnom su to stvari koje nam se dešavaju, koje ostavljaju trag, teraju te da pričaš i pišeš o njima. Većina pesama se rodi ujutru, uz kafu i jednu i po kašicicu šećera. Nekad krene samo od neke melodije koju čuješ u glavi, koja ti onda otključa vrata neke priče u glavi i ti onda samo ideš za tim repom. A nekad su mi na pameti samo delovi grada, koji su me verovatno emotivno obeležili i vezali zauvek za sebe. Tako da, nema pravila. Nekad je samo la la la la, a nekad je samo totalna konfuzija i besmisao.

KOLIKO JE VAŽNA DANAS UVJEŽBANOST BENDA? KOLIKO CESTO IMATE PROBE? IMATE LI SVOJU PROSTORIJU ZA PROBE?

Bend koji ima svoju priču i strast i ljubav prema muzici i tome što radi nikada neće dozvoliti sebi da zvuči kao pokvarena ploča. U nekom trenutku to bude manje utegnuto ali te sazrevanje kao čoveka i nazovi muzičara, haha, vodi ka progresu i bivaš koliko toliko bolji nego pre. Isto tako slušao sam i video dosta bendova koji su zvučali kao mašine ali ništa me ne bi specijalno kupilo vec sutra bi ih zaboravio. Tako da uvežbanost ne mora da bude referenca kvaliteta benda. Danas veliki broj bendova dosta dobro zvuči utegnuto. Što se tiče proba nekad češće nekad redje. U zavisnosti da li je blizu svirka ili se snima nešto novo ili eto čisto proba da ne zardjamo.  Da, imamo neke svoje termine u jednoj od prostorija Doma Omladine u Kragujevcu.

KAKO STOJITE S NOVIM MATERIJALOM? KAKAV JE ODAZIV PUBLIKE NA DOSADA OBJAVLJENO?

Pesama ima i na pretek, haha, nemamo problem sa tim. Trenutno imamo dogovor, da se ne radi ništa novo, da je “Mediokreten” izašao 2015.god, posle toga još dva singla “Izvini” i “Nikad nije gotovo!”, već samo da se nastavi sa svirkama. Što se tiče publike, mi imamo neku svoju kritičnu masu i ljude koji stvarno vole ovo što radimo i sa kojima se razumemo. Naravno, ne bi nas smetalo da još više ljudi čuje za nas i našu muziku. Mesto gde se trenutno nalazimo kao bend je za nas sasvim zadovoljavajuće i srećni smo i mirni sa tim. Prošle godine smo pored mase manjih i većih svirki, imali 2-3 baš krupnije svirke, sa Goblinima, Atheist Rapom, Depo Magacin i kasnije baštu KST-a i pred kraj godine sa Hladnim Pivom, što nam je dodatno pomoglo da dosta više ljudi čuje za nas, a i da mi sami doživimo neke trenutke koje ćemo pamtiti dok smo živi. Tako da, grudva polako, ali sigurno melje.

KAKVA JE SCENA U KRAGUJEVCU? KAKVA JE SCENA U SRBIJI OPĆENITO? ŽIVI LI SE DOISTA TAKO TEŠKO KAO ŠTO MI NEKI PRIJATELJI KAŽU?

Kragujevac trenutno, isto kao i cela Srbija dremka. Tu su bendovi koji funkcionišu unazad godinama bez obzira na sve, i neki novi mladji koji nastavljaju. Od mladjih bendova trenutno Larska, za mene jedan od boljih mladjih. Ne brinem ja za Kragujevac, on je uvek bio i biti će riznica jednih od najboljih srpskih bendova i muzičara, uz iskreno i dužno poštovanje svih ostalih gradova. Situacija, vezana uz egzistenciju i život je braon, kao i svuda u regionu.

IMATE LI NEKI LABEL ILI RADITE SVE DIY? KOLIKO JE DIY ETIKA VAŽNA U DANAŠNJE VRIJEME NA PUNK SCENI?

Poslednja 2 albuma su izdana za oficijelne izdavače, ali na kraju dana sve zavisi od tebe. Tako da moraš da budeš DIY, hteo to ili ne. Sa jedne strane mi smo DIY, jer smo malo i control freaks, haha, a sa druge strane niko ne može, a i neće, bolje nešto izgleda da odradi od tebe samoga. Voleli bi da je drugačije, da možemo malo da se opustimo, haha, ali to je prosto tako. Sve organizujemo i realizujemo sami, uz pomoć naših bliskih prijatelja.

JESTE LI SVIRALI U HRVATSKOJ I DRUGIM STRANIM ZEMLJAMA? IMA LI NEKA ANEGDOTA S VAŠIH GIGOVA KOJU BI MOGAO EKSKLUZIVNO PODIJELITI S NAMA?

Da, svirali smo, doduše samo jednom. Zajedno sa Six Packom. Svirali smo Osijek i Vrbovec i bilo je zaista odlično, mislim da su ljudi već znali ko smo i što smo. Svirali smo Crnu Goru, takodje nekoliko puta, Nikšić i Podgoricu. Makedoniju smo isto svirali, al zamalo haha!

GDJE VIDITE LUR ZA 10-15 GODINA?

Na bini, svi srećni i zadovoljni, zdravi. Barem bi tako voleo da bude.

KAKO STE DOŠLI U KONTAKT S UNDERGROUND SCENOM? KOJI JE BIO VAŠ PRVI PUNK KONCERT KOJEG STE POHODILI?

Ja sam u underground zapravo preko “komercijalnijih” bendova, koji su mi i dan danas dragi, bez obzira na priču oko prodaje i skrnavljenja punka. Najpre, preko The Offspring 1994., tadašnji “Smash” mi je promenio svet, život i uvukao me u punk/ hardcore. Onda je krenulo od Straight Edgea, “Youth of Today”, “Gorilla Biscuits”, “Bold”, “Minor Threat” do Sweden punk/hardcore bendova, preko “Pennywise”, “Nofx”, “Green Day”, “Bad Religion”, preko New York i Washington scene…Više iskreno ni ne znam šta sam sve preturio preko ušiju. Prvi punk koncerti su naravno bili u podrumu Doma Omladine u Kragujevcu, čoveče tu se dešavala sva magija i sve najludje situacije koje ljudski mozak može da pojmi.

ZA KRAJ TIPIČNO FANZINAŠKO PITANJE. MOLIM TE DA NABROJIŠ PET ALBUMA KOJI SU TE NA NEKI NAČIN OBILJEŽILI KAO ČOVJEKA. HVALA ZA INTERVIEW.

Ako je to uopšte moguće, haha!

1.THE OFFSPRING-SMASH

2.BAD RELIGION-COMPLETE DISCOGRAPHY(haha)

3.YOUTH OF TODAY-WERE NOT IN THIS ALONE

4.GOOD RIDDANCE-A COMPREHENSIVE GUIDE TO MODERN REBELLION

5.AFI-SHUT YOUR MOUTH AND OPEN YOUR EYES

Hvala tebi i još jednom veliki pozdrav!

 

 

 

 

 

 

Slovenski hardcore bend ODPISANI sam prvi puta gledao i slušao daleke 1996. na Tzscha open air festivalu u Čakovcu. Sada, 21 godinu poslije, čast mi je u svom webzineu ugostiti meni jedan od dražih hardcore bendova. Na pitanja je odgovarao Saša.

Dobrodošli u moj webzine. Od  izdavanja albuma „Šah-Mat“ je prošlo dosta vremena. Kako ste zadovoljni s feedbackom?

U stvari smo vrlo zadovoljni, nismo očekivali tako dobre kritike. Album smo dosta dugo pripremali i radili na novim stvarima, koje su malo drugačije od svega do sad napravljenog, zato su nas jako razveselile pozitivne recenzije u medijima, a isto tako i odaziv publike na koncertima.

Imate li novi materijal završen? Sprema li se možda uskoro snimanje novog materijala?

Već neko vrijeme radimo na novom materijalu, od kojeg se neke stvari već mogu čuti na našim koncertima. Vjerojatno ćemo novi materijal završiti i snimiti do jeseni kada planiramo izdati novi album. Ako će sve ići po planu.

Zadnji album je izašao za God Bless This Mess rec. Kako ste zadovoljni tim labelom? Kako je došlo do suradnje? Hoće li i novi materijal izaći za isti label?

Tomicu i Ivora iz GBTM poznajemo već puno godina pa nije bilo teško napraviti dogovor oko izdavanja našeg albuma. U stvari smo mislili album najprije izdati u samoizdanju ali smo onda odlučili, da ako ćemo snimati u studiu sa Ivorom da onda i album izdamo za GBTM. Ivor je jedan od najboljih tonskih majstora koje znamo i uvijek nam je bilo super sa njim raditi, u studiu i na koncertima. Ali Ivor na žalost odlazi za par dana iz Slovenije na neodređeno vrijeme pa ne znamo kako stoje stvari sa GBTM u budućnosti. Mi ćemo album izdati sigurno… ali za koga, to još neznamo. :)

(fotografija preuzeta sa ODPISANI FB pagea)

Svirate od 1995.u istoj postavi. Odajte tajnu, kako to da bend nije mijenjao nikog od ekipe od početka? Je li osnovno da članovi benda budu dobri prijatelji? Koliko znam, gitarist živi ili je živio van Slovenije, kako održavate probe?

Ne ne, svi mi živimo u Sloveniji…. ali svako u svojem gradu. Gitarist je jedino trenutno u Italiji radi na jednom projektu za WHO, ali će se vratit za nekoliko tjedana, samo ga privremeno nema. Možda je to, da svi živimo u različitim gradovima i formula uspjeha našeg  postojanja u istoj postavi od početka. Tako se bar ne viđamo puno pa smo toliko veći prijatelji kad se sretnemo tu i tamo na probama i na koncertima. A možda i to, da smo svi toliko različiti, je razlog da zbog toga tako dobro funkcioniramo. :)

Sjećate li se kako ste počeli kao klinci, kako ste ušli u te underground punk hardcore vode? Kakav je Ljutomer odnosno scena bila 90-ih u odnosu na danas(znam da je teško usporediti)?

Pa mi sa bendom ODPISANI nismo baš počeli kao klinci. 1995 kad smo napravili bend ODPISANI imali smo 23-25 godina i već puno kilometraže u bendovima prije ODPISANI. U stvari je bend nastao udruživanjem dva benda iz Ljutomera. Jedan je bio G.R.B. u kojem su svirali Peter i Borut, i benda NOT WHY YES u kojem smo svirali Jože i ja (u Ljutomeru smo samo imali probe, nitko od članova NWY nije bio iz Ljutomera). U početku je s nama svirao još jedan gitarist iz benda NOT WHY YES, ali je poslije izdavanja prvog albuma otišao iz benda zbog zdravstvenih problema. U 90-im je scena svugdje bila super. Ljutomer je bio isti kao svi ostali mali gradovi u kojima su se ljudi poznavali, družili se, dijelili ista mišljenja, slušali istu muziku, radili fanzine, izdavali kompilacije, radili koncerte…. i uživali u svemu tome. Danas smo svi malo stariji, imamo familije, posao i milijun drugih svakodnevnih briga koje nam je donelo novo vrijeme tako, da osim sviranja u bendu već toliko godina, druge stvari nas više ne vežu puno sa trenutnom scenom. Nismo više toliko aktivni i upoznati sa događanjem pa bi možda bilo nepravedno, da dajemo bilo kakve izjave ili kritike na račun današnje scene.

Svirali ste puno gigova u inozemstvu, kakva je razlika između scene/gigova vani i kod nas? Mali klub vs veliki festival, što je bolje?

Neke velike razlike u stvari nema. Muzika je univerzalni jezik koji ne poznaje granice. Mi smo se uvijek dobro provodili bez obzira na državu ili broj ljudi na koncertu. Bilo je dobrih i loših gigova i u klubovima i na festivalima. Svirali smo pred par tisuća ljudi a i pred samo 5 ljudi.

 (fotografija preuzeta sa ODPISANI FB pagea)

Kako gledate na trenutni rast nacionalizma i populizma i desničarske politike u EU? Je li Slovenija izbjegla desničarsku politiku i ksenofobne političare i ostala koliko toliko normalna? Je li EU otišla na put bez povratka?

Tužno je da povijest nikada ne nauči ljude ništa. Uvijek iste greške. Kada danas vidim starije ljude kako imaju ksenofobne ekscese, te iste ljude koji su u mladosti doživjeli pakao Drugog svjetskog rata, stvarno mi nije jasna situacija u njihovim glavama. Bez brige, nije Slovenija te sreće. Kod nas i lijevo deklarirane stranke glasaju u parlamentu za zakone zbog kojih deklariranim desničarima teku suze radosnice. Zbog sve većeg desnog populizma i glupog naroda koji pada na te gluposti, i “lijeve” stranke počele su raditi takve stvari, da bi se uvukle u dupe glupom narodu i dobile glasove na izborima. Ne samo EU, mislim da če cijeli svet u kratkom otići na put bez povratka.

Kakvi su planovi za live nastupe u bližoj budućnosti?

Zbog trenutne odsutnosti našeg gitarista malo smo hendikepirani na tom području, tako da imamo do petog mijeseca ugovorena samo četiri koncerta, dva u Mađarskoj i dva u Sloveniji.

Je li hardcore izgubio svoju oštrinu i postao samo konzumerizam i gomilanje foldera sa muzikom, a poruka se izgubila negdje po putu?

Uspjeh poruke ovisi od konačnog konzumenta a ne toliko od onoga koji je poruku poslao. Ako su ljudi otvoreni za te stvari i ako žele razumjeti poruku onda je to uspjeh ali ako ljudi shvaćaju muziku samo kao muziku onda nema uspjeha.

(fotografija preuzeta sa ODPISANI FB pagea)

Ovo je sve za prvi put. Za kraj, zašto su Prleki otišli u svemir?

Pa zna se …. otišli su u svemir po Marsovce sa kojima pripremaju dobru zabavu na našem novom albumu.